Admin, Author at Cuvaonica

Da li je istina da su proslave dečijih rođendana precenjene u Beogradu?

DEČIJI ROĐENDAN – OBIČAJI

Deca su ukras sveta i najveća radost u porodici od trenutka kada se rode, pa tako svi ljudi ovog sveta bez obzira na poreklo, naciju ili veroispovest vole da dečiji rođendan obeleže i proslave u manjem ili većem krugu prijatelja i porodice.

U poređenju sa ostalim zemljama Evrope ili što bi se u narodu reklo “sa zapadom”, u Srbiji se uvek nešto slavi.

Kada se dete rodi, običaj je da se okupi porodica i najbliži prijatelji da se peva i veseli, i dok su majka i beba u porodilištu, srećnom ocu se cepa majica (košulja) na veselju, jedna, pa druga, pa treća, pa deseta… sve dok su gosti veseli. Smatra se da tako muškarac muškarcu prenosi sreću i da muškarac koji pocepa novopečenog oca dobiće i sam uskoro dete. 

Prvi rođendan deteta najčešće prati krštenje deteta pa se i proslava samim tim uvećava.

Zato se kaže da je prvi rođendan deteta prevashodno namenjen odraslima a ne deci, što je u neku ruku i logično s obzirom da se slavljenik neće sećati baš ničega. Eventualno će kroz nekoliko godina imati priliku da vidi šta su njegovi gosti na taj dan “kačili” na svoje Instagram storije.

U svakom sledećem rođendanu deca više uživaju, jer su i sami svesniji i imaju svoje želje i ideje i igre sa drugarima.

 

KAKO SU NEKAD IZGLEDALE PROSLAVE DEČIJIH ROĐENDANA?

Ukoliko ste, u ovom trenutku dok čitate ovaj tekst, roditelj male dece, onda će vam ova priča biti skroz poznata.

Sećate se kako su nekad izgledali dečiji rođendani, kada ste vi bili mali?

Uglavnom su se rođendani slavili kod kuće, gde se okupe 7-8 vaših najboljih drugara i drugarica iz vrtića ili iz škole.

I sve to u “set up-u” u kojem je mama kuvarica i animator, a tata kamerman i vozač.

Tata pokupi većinu drugara direktno iz vrtića, dok mama priprema čuvene rođendanske sendvičiće sa praškom šunkom, rendanim kačkavaljem i kiselim krastavčićima.

U to vreme nije postojala Anči kolači, pa je Torta naravno uvek bila Plazma torta, a ako je mama dobre volje, onda možda doda i neku bananu i žele bombonu.

Niko nije imao problem da ostavi decu samu kod svojih prijatelja jer je jednostavno “bilo takvo vreme”.

I dok mama vodi program, tata snima ogromnom crnom kamerom na čijem video snimku po automatizmu piše datum i godina proizvodnje. Sigurno vam sada kroz glavu prolaze slike sa belim ispisom npr. 1.1.1996.

Rođendani nisu bili vremenski ograničeni kao danas, pa su deca ostajala do večere, a oni najbolji drugari ostanu čak i da prenoće, pogotovo ako je petak ili subota.

A kada se ceo događaj završi, svi odlaze zadovoljni svojim kućama, puni utisaka koje prepričavaju mami i tati i željno iščekuju sledeći mesec kada će se slaviti neki novi rođendan.

 

ŠTA PREDSTAVLJA DEČIJI ROĐENDAN ZA DETE?

Ako se dobro udubite u ovaj blog, shvatićete da tekst piše neko ko je do skoro bio dete, (a sada zapravo ima 30 godina i ima sopstvenu decu) ali se do detalja seća i opisuje svaku emociju koju deca doživljaju povodom proslave rođendana.

Da li se sećate i da li ste i vi kao dete odbrojavali dane do rođendana?

A što je rođendana bliži, svi postanu nestrpljivi i jedva čekaju da osvane dan rođendana.

Pored toga što dete očekuje žurku i druženje sa svojim najbližim prijateljima, gde će ono biti glavno i u centru pažnje, ima još jedan bitan momenat koji ne smemo da zaboravimo, a to su pokloni.

I odrasli vole poklone a zamislite tek deca!

Sam taj momenat donošenja većih i manjih kutija uvijenih u ukrasni papir, trake i mašne deci pričinjava veliku sreću i zadovoljstvo.

Mnoga deca u tom momentu čak požele da se rođendanska proslava što pre završi kako bi natenane kod kuće mogli da otvore svaki poklon.

Za razliku od odraslih, za decu odeća i koverte spadaju u jedne od najomraženijih rođendanskih poklona, jer nisu željene igračke.

A kada se saberu utisci, najbolji poklon je uvek od mame i tate, a drugi najbolji od bake i deke.

Pored poklona, proslave i ushićenja postoji i još jedan bitan korak za dete, a to je promena broja godina.  Sada su malo stariji i baš ta promena brojke sa sobom nosi jednu dozu sazrevanja i samopouzdanja kroz samu činjenicu da kad ga neko pita “Koliko imaš godina?”, sada može da odgovori “Sedam!”, a ne “Šest i po”.

 

ŠTA PREDSTAVLJA DEČIJI ROĐENDAN ZA RODITELJA?

Koliko puta ste u okruženju čuli “Tek po deci vidim koliko smo ostarili”? Bezbroj puta!

Deca rastu, a dečiji rođendani nas uvek podsete da smo i mi godinu dana stariji.

Odrastanje deteta za roditelje donosi trenutke kada sumiraju utiske i ogledaju se kroz uspehe i napredak svoje dece, pa se ne kaže za džabe “ponosni roditelj”.

A proslava dečijeg rođendana služi i roditeljima slavljenika ili slavljenice da okupe svoje prijatelje koji takođe imaju decu i svi zajedno obeleže najbitniji dan u godini njihovih mališana.

 

ŠTA PREDSTAVLJA DEČIJI ROĐENDAN ZA GOSTE?

Pre svega, treba da razdvojimo dve kategorije gostiju na dečijim rođendanima.

Prva kategorija su deca, drugari slavljenika koji jedva čekaju da dođu i provedu se nezaboravno sa ekipom.

Druga kategorija su odrasli, roditelji slavljenikovih drugara.

Često se dešava da budemo pozvani na rođendane dece iz vrtića ili škole čije smo roditeje videli samo na vratima predškolske ustanove i zapravo ih poznajemo veoma površno.

U tom slučaju, roditelji nemilo odlaze na proslave dečijih rođendana sa predrasudom da se neće provesti kako treba.

A u slučaju kada odlazimo na rođendane dece naših prijatelja, može da se desi obrnuta situacija, a to je da se deca nađu u društvu koje ne poznaju dovoljno dobro ali se u praksi pokazalo da se deca mnogo bolje uklope i adaptiraju od odraslih na novo okruženje.

 

PRISUSTVO RODITELJA NA PROSLAVAMA DEČIJIH ROĐENDANA

Iz gore pomenutih stavova, često se zapitamo da li su proslave dečijih rođendana prevashodno namenjene deci ili odraslima?

Ako sagledamo iz aspekta usluge, za roditelje je potrebno mnogo više sadržaja nego za decu. 

Pre svega, potrebno je da im se obezbedi adekvatno mesto za sedenje, piće i hrana.

Zbog toga se često roditelji slavljenika više usredsrede na organizaciju namenjenu za odrasle.

Kada podvučemo crtu, shvatimo da su, sa finansijske strane, roditelji najveći potrošači na dečijim rođendanima, a zapravo se najmanje provedu na žurci.

Zato smo se zapitali koji je najbolji način da se to reši.

 

KOLIKO KOŠTA PROSLAVA DEČIJEG ROĐENDANA?

Svi znamo da se danas proslave dečijih rođendana masovno održavaju u igraonicama.

Koncept se ne razlikuje mnogo od uzrasta do uzrasta, decu zabavljaju animatori u delu namenjenom za igru.

Sam zakup igraonica se kreće između 20.000 i 30.000 rsd u Beogradu, a preko toga potrebno je dodati bar još toliko za hranu i piće. Torta košta oko 7.000-8.000 rsd, a animatori od 10.000 do 15.000 rsd.

Što znači, da ukupna cena rođendana u najboljem slučaju, izađe na nekih 50.000-60.000 rsd, a često ispadne i više od 70.000 rsd.

S obzirom da ljudi imaju različita primanja, doživljaj cene je subjektivan, te zato ne želimo da komentarišemo da li su proslave skupe ili ne.

Umesto toga, pročitajte u nastavku teksta kakav koncept proslava dečijih rođendana smo mi osmislili u Baba Višnjinoj Čuvaonici.

 

NOVI KONCEPT: TEMATSKI DEČIJI ROĐENDANI U BABA VIŠNJINOJ ČUVAONICI

Uzimajući u obzir sve okolnosti, koje ste imali priliku da pročitate u tekstu, brzo smo shvatili da u Beogradu nedostaje novi autentični koncept proslava dečijih rođendana.

Tako smo došli na ideju da lansiramo novi projekat tematskih rođendana za decu, a u skladu sa našim konceptom prisustvo roditelja nije potrebno.

Na vama je samo da dovedete mališane, a mi ćemo ih zabaviti i brinuti se o njima.

Odabirom jedne od ponuđenih tema (Maskenbal, Potraga za blagom, Jurassic world, Sladoledland), dobijate kompletan program osmišljenih aktivnosti, dekoraciju prostora i handmade kutak za slikanje.

I to nije sve! 

U paket su uključeni all inclusive sokići i hrana i to sve za maksimalno 24.300 rsd (u ponudi postoje i jeftiniji paketi).

Jedini trošak koji imate van našeg paketa je rođendanska torta.

Program traje 2h30min, a vodi ga tim naših diplomiranih vaspitača. Aktivirali smo veći broj vaspitača kako bi ih, za vreme proslava rođendana, bilo dvoje ili troje u zavisnosti od broja dece, i na taj način smo omogućili da jedan deo Čuvaonice istovremeno zadržimo za decu koja dolaze na čuvanje.

Pored toga što je u pitanju potpuno novi koncept tematskih proslava rođendana u Beogradu, imate mogućnost da priredite nezaboravan dan svom detetu i njegovim drugarima po najpovoljnijim cenama u gradu.

 

Zašto je čuvanje dece jedna od najtraženijih usluga u Beogradu?

POJAM SAVREMENOG RODITELJA

 

Da se u vreme roditelja naših roditelja pojavila majka male dece sa prekom potrebom da joj neko drugi, osim nje same, čuva decu, pretpostavljamo kako bi njeno okruženje reagovalo na to.

 

Kako se od tada mnogo toga promenilo, a kako su čuvanje dece preuzele bake, deke, dadilje i bejbisiterke, ne samo da je to socijalno prihvatljivo, već je postalo svakodnevnica svakog roditelja 21. veka.

 

Danas je potpuno normalno, bez obzira da li su roditelji zaposleni ili ne, da deca imaju dadilju ili bejbisiterku ili neku drugu stručnu osobu koja ima iskustva u čuvanju dece i čuvanju beba.
Prema tome, savremeni roditelji nemaju neke posebne želje, oni su samo roditelji koji moraju da organizuju kako svoje tako i vreme svog deteta, u skladu sa obavezama i ritmom koji nameće 21. vek.

 

KADA SE JAVLJA POTREBA ZA ČUVANJEM DECE?

 

Kada se žena porodi, logičan biološki sled koji vezuje majku i bebu jeste dojenje.
U tom prvom periodu, najveći teret nosi majka koja doji, s obzirom da se bebe hrane na svaka 3 sata uključujući i noćni podoj.

 

Ako uzmemo u obzir da se prema starim običajima mnoge porodice i dalje pridržavaju pravila „Babinja“, koja podrazumevaju da se beba ne posećuje u prvih 40 dana života, prostor za pomoć oko čuvanja bebe od strane trećeg lica, je značajno smanjen

 

Idealan trenutak za uvođenje žene koja pomaže oko čuvanja dece je nakon tog prvog perioda od rođenja, tj. kada beba napuni 2 meseca.

 

To ne znači da potreba ne postoji od prvog trenutka, ali tek nakon Babinja, otvara se mogućnosti da se uključi dadilja ili bejbisiterka.

 

PREPREKE U PRONALAŽENJU OSOBE ZA ČUVANJE DECE S KOJIMA SE RODITELJI SUSREĆU U PRAKSI

 

U današnje vreme, teško je pronaći adekvatnu osobu kojoj možemo pružiti puno poverenje za čuvanje dece.

 

Nije uobičajena praksa kod nas da porodice odaberu ženu preko oglasa za posao, bez obzira što oglasi žena za čuvanje dece u Beogradu postoje dugi niz godina.

 

Uglavnom su to preporuke koje dobijamo od prijatelja, a najčešće se radi o ženama koje su kod njih čuvale decu koja su sada porasla, pa su trenutno na raspolaganju.

 

I pored preporuka, majkama je ipak teško da se opredele za dadilju ili bejbisiterku kojoj će “otvoriti” vrata svoje kuće i svog života.

 

Čak i kada se roditelji odluče za ženu koja će im pružati pomoć oko čuvanja deteta, uvek se mogu desiti neplanirane okolnosti u kojima ona može biti sprečena da dođe na posao. Dešava se da se dadilja ili bejbisiterka razboli ili da ima neke neodložne obaveze, i tada roditelji moraju da se snalaze ad hoc.

 

CENE ČUVANJA DECE

 

Pored svega, tržište cena čuvanja dece je potpuno neregulisano, nema nikakvih pravila i funkcioniše po principu “ko koliko traži”.

 

Zbog nedostatka stručnog kadra kao što su diplomirani vaspitači ili medicinske sestre, roditelji često nemaju izbora pa za čuvanje dece budu prinuđeni da izaberu nekog kandidata po preporuci iako nije stručno lice.

 

Postoji dva tipa kandidata. Prvi tip su mlade devojke oko 20 godina, često studentkinje koje traže privremeni posao kao dodatni izvor prihoda dok studiraju. Dok su drugi tip žene srednjih godina, srednje stručne spreme koje imaju odraslu decu i ovaj posao im predstavlja „drugu“ platu u domaćinstvu.

 

Najčešće postoje dva različita tipa saradnje: mesečni full time posao čuvanja dece ili po potrebi.

 

Ako posmatramo full time posao čuvanje dece (osam sati dnevno, pet dana u nedelji) plata se kreće od 45.000 do 60.000 rsd mesečno. Varijacije zavise od broja dece o kojima se brinu, a ovo je plata za jedno ili dvoje dece.

 

Kada angažujete ženu koja čuva dete po potrebi, računajte na to da se čuvanje dece naplaćuje po satu, a oscilacije u cenama su velike i mogu da variraju od 450 dinara do 750 dinara po satu (i po detetu).
Ovaj tip saradnje je dobar ali ima i veliku manu, jer uvek morate nekoliko dana unapred da najavite, pa i tog dana da proverite da li je bejbisiterka raspoloživa u traženom terminu.

 

RAZLIKA IZMEĐU BEJBISITERKE I DADILJE

 

Zanimljivo je to što su roditelji spontano u praksi počeli da razdvajaju ova dva termina i svaki je dobio svoju preciznu definiciju.

 

Pored toga što su dadilje uglavnom žene koje su full time zaposlene da brinu o detetu, dadilja ima obavezu da sa detetom radi i da ga edukuje, i da shodno uzrastu, razvija i usavršava sa detetom njegove sposobnosti– bilo da je u pitanju učenje o prirodi i životinjama, odvikavanje od cucle, privikavanje na nošu i skidanje pelena, obuvanje ili samostalno hranjenje…

 

Sa druge strane, bejbisiterka nema te vrste obaveza. Samo na osnovu značenja engleske reči babysitting– čuvanje bebe ili deteta, može se zaključiti koje su njene obaveze. Shodno tome, njena dužnost je da dete pričuva u datom terminu, presvuče, nahrani i zabavi. Od nje se ne očekuje nikakav vid edukacije deteta.

 

BEJBISITERKA ILI VRTIĆ?

 

Iz svih gore navedenih razloga, roditelji se često opredeljuju za obrazovne ustanove za decu, već od najmlađeg uzrasta.

 

Iako nekada vrtići i predškolske ustanove nisu bili toliko zastupljeni, vremenom se pokazalo da doprinose bržem sazrevanju i socijalizaciji deteta, kao i boljoj pripremi za školu.
U okruženju svojih vršnjaka, dete postaje samostalnije i vrlo brzo stiče samopouzdanje.

 

Zbog poteškoća u pronalaženju bejbisiterke ili dadilje, sve su popularnije jaslice za bebe i dečicu najmlađih uzrasta.

 

Roditelji rađe upisuju decu u vrtiće jer smatraju da će tamo njihovo dete biti sigurnije i bezbednije.

 

Pored svih drugih benefita koje pružaju vrtići i obdaništa, roditeljima je cilj da smanje uticaj ljudskog faktora i da izbegnu sve potencijalne nepovoljne situacije do kojih može da dođe u saradnji sa bejbisiterkama koje decu čuvaju po kućama i stanovima.

 

PRVA ČUVAONICA ZA DECU U BEOGRADU

 

Kao vrhunac fleksibilnosti čuvanja dece, u svetu je dobro poznat “drop-in childcare” koncept, koji od nedavno postoji i u Beogradu!

 

Ono po čemu se “drop-in childcare” koncept razlikuje od vrtića, obdaništa, produženog boravka i igraonica jeste mogućnost ostavljanja deteta ili dece na čuvanje u bilo kom periodu dana i to svim danima od 9 do 22h, bez prethodnog zakazivanja termina i bez obaveze za mesečnim upisom.

 

U vreme kada se sve čeka, zakazuje nekoliko dana unapred, kada je sve obavezujuće, Baba Višnjina Čuvaonica odgovara na potrebu “sad za sad” i pruža roditelju mogućnost da svoje dete dovede kad god želi i isto tako dođe po njega, bez potrebe da unapred najavljuje vreme boravka u Čuvaonici.

 

Još jedna prednost ovog koncepta je to što smo otvoreni svim danima kao i vikendom i “pokrivamo” poslepodnevne i večernje sate (do 22h) koje ne pokriva ni jedna druga obrazovna ili druga ustanova za decu.

 

Za vreme boravka u Baba Višnjinoj Čuvaonici, za decu svih uzrasta postoji kontinuiran edukativni program kao i kreativne radionice i zbog toga deca uvek sama traže da se vrate kod nas.
Pored toga, deca imaju opciju užine ili zdravog toplog obroka, kao i sokića, čokoladnog mleka i poslastica.
A takođe, postoji i mogućnost popodnevnog odmora u udobnim krevetićima za decu koja se zadržavaju duže.

 

Cena čuvanja iznosi 450 rsd po započetom satu a u ponudi imamo i MESEČNI PAKET za 27.000 rsd koji pruža neograničenu mogućnost korišćenja usluge čuvanja dece svakim danom (čak i više puta dnevno).

 

DA KONAČNO NAŠE OBAVEZE POSTANU ZANIMLJIVE NAŠOJ DECI, VIDIMO SE U BABA VIŠNJINOJ ČUVAONICI.